The Noble Qur'an Encyclopedia

Та-ха.[1]

Не објављујемо ти Кур'ан да би туговао,

већ да буде опомена ономе који се Аллаха боји;

објављује га Створитељ Земље и небеса високих.

Свемилосни, Који се узвисио над Престољем.

Њему припада све што је на небесима и на Земљи и све што је између њих и све што је под земљом.

И кад гласно говориш – знај да Он зна и шта другом тајно говориш и шта само помислиш!

Аллах, истинског бога осим Њега нема, најлепша имена има.

А да ли је до тебе дошла вест о Мојсију,

када је ватру угледао, па својој породици казао: „Сачекајте ме овде, видео сам ватру, отићи ћу до ње да вам можда донесем некакву потпалу или ћу поред ватре да нађем некога ко ће да ми покаже пут.“

А када до ње дође, неко га позва: „О Мојсије,

Ја сам, уистину, твој Господар! Изуј своју обућу, јер ти си, заиста, у благословљеној долини Тува.

Тебе сам изабрао, зато слушај оно што ти се објављује!

Ја сам, уистину, Аллах, другог истинског бога осим Мене нема; зато само Мене обожавај и молитву обављај да би Ме у њој славио!

Час оживљења сигурно ће да дође, од сваког га кријем, како би сваки човек према труду своме био награђен или кажњен.

И нека те зато од веровања у Судњи дан никако не одврати онај који у њега не верује и који следи своју страст, па да настрадаш.

А шта ти је то у десној руци, о Мојсије?“

„Ово је мој штап“, одговори он, „којим се поштапам и којим лишће својим овцама скидам, а служи ми и за друге потребе.“

„Баци га, о Мојсије!“ Рече Он.

И он га баци, кад он, змија која гмиже.

“Узми је и не бој се!“ Рече Он, „Ми ћемо да је вратимо у оно што је пре била.

И увуци руку под свој пазух, рука ће да се укаже бела, без икакве мане; и то је знамење друго,

како би ти показали неке Наше највеће знаке.

Иди код фараона, јер је у злу сваку меру превршио!”

„Мој Господару“, рече Мојсије, „учини пространим моја прса,

и олакшај мој задатак:

одреши чвор са мог језика

да би разумели мој говор

и подари ми помоћника из моје породице,

Арона мог брата;

учврсти ме њиме

и придружи ми га у мом задатку

да бисмо Те много величали и славили

и Твоје име много спомињали.

Јер нас Ти, уистину, видиш.”

„Удовољено је твојој молби, о Мојсије“, рече Он,

„а указали смо ти милост Своју још једном,

када смо твоју мајку надахнули оним што се само надахнућем постиже:

Стави га у сандук и спусти у реку, река ће на обалу да га избаци, па ће га Мој и његов непријатељ прихватити.' И Ја сам учинио да те свако воли и да растеш под оком Мојим.

Када је твоја сестра отишла и казала: 'Хоћете ли да вам покажем жену која ће да се брине о њему? Ми смо те твојој мајци опет вратили да се радује и да више не тугује. И кад си убио човека, па смо те Ми ослободили бриге и из разних невоља смо те спасили. И ти си остао годинама међу становницима Медена, затим си, о Мојсије, у одређено време дошао,

и изабрао сам те за Свог посланика

Идите ти и брат твој, с доказима Мојим, и нека сам вам Ја увек на памети.

Идите код фараона, јер је он, заиста, претерао у неправди.

И обратите му се благим речима, како би размислио или се побојао.“

„Господару наш“, рекоше они, „бојимо се да нас одмах не казни или да истину одбије."

“Не бојте се!”, рече Он, “Ја сам с вама, Ја све чујем и видим.

Идите ка њему и реците: „Ми смо посланици твога Господара, пусти Израиљеве синове да иду са нама и немој да их мучиш! Донели смо ти знак од твога Господара, па нека је спас ономе ко следи Упуту!

Нама се објављује да ће, сигурно, стићи казна оног који не поверује и од истине главу окрене.’”

„Па ко је ваш Господар, о Мојсије?“ Упита фараон.

“Господар наш је Онај Који је свему оном што је створио дао оно што му је потребно, затим га како да се тиме користи надахнуо.”

„А шта је са претходним народима?“ Упитао је он.

„Знање о њима је код мога Господара, у Књизи!“ Рече Мојсије, „Моме Господару није ништа скривено и Он не заборавља.“

Онај Који вам је Земљу прилагодио и по њој вам пролазе дао, и Он спушта кишу са неба, па Ми дајемо да уз њену помоћ у паровима ниче разноврсно биље.

Једите и напасајте своју стоку! Ту су докази за оне који имају памети.

Од земље вас стварамо и у њу вас враћамо и из ње ћемо да вас проживимо.

И Ми смо фараону све Наше доказе показали, али је он ипак порекао и одбио да поверује.

„Зар си дошао да нас помоћу своје враџбине из земље наше истераш, о Мојсије?“ Упита фараон.

„И ми ћемо, заиста, теби да припремимо враџбину сличну овој! Закажи нам време састанка којег ћемо се и ми и ти придржавати, на месту које свима одговара!“

„Нека време сусрета буде на дан вашег празника“, рече Мојсије, „и нека се народ ујутру сакупи.“

И фараон оде, сакупи своје чаробњаке и после дође.

„Тешко вама!“ Рече им Мојсије. „Не износите лажи о Аллаху, па да вас Он казном уништи, а сигурно неће да успе онај који износи лажи.“

И они су стали да се расправљају међу собом, тихо шапћући.

„Мојсије и Арон су чаробњаци“, рекоше једни другима, „хоће да вас својим враџбинама истерају из ваше земље и да униште вашу најчаснију веру;

зато паметно припремите своје лукавство, а онда у ред станите. Ко данас победи, сигурно ће да постигне оно што жели.“

„О Мојсије“, рекоше они, „хоћеш ли ти први да бациш свој штап или ћемо ми бацити своје конопце?“

„Баците ви!“, рече он, и одједном му се причини да се њихови канапи и њихови штапови крећу због њихове враџбине.

И Мојсије осети зебњу у себи.

„Не бој се!“ Рекосмо Ми, „ти ћеш, заиста, да победиш!

Баци штап, који је у твојој десној руци, прогутаће оно што су они направили, јер је оно што су они направили само варка чаробњака, а чаробњак, ма где био, неће успети."

И чаробњаци се поклонише лицем на тло говорећи: „Ми верујемо у Ароновог и Мојсијевог Господара!“

„Ви сте му поверовали“, викну фараон, „пре него што сам вам ја допустио! Он је ваш учитељ, он вас је научио враџбини и ја ћу, засигурно, унакрст ваше руке и ноге да вам одсечем и по стаблима палми да вас разапнем и сигурно ћете да знате ко је од нас у мучењу страшнији и устрајнији.“

„Нећемо ти дати предност над јасним доказима који су нам дошли нити над нашим Створитељем“, одговорише они, „па ради шта хоћеш, то можеш само у овосветском животу.

Ми верујемо у нашег Господара да би нам наше грехе опростио и враџбине на које си нас ти приморао. А Аллах најбоље награђује и казна Његова је вечна.”

Заиста, онога који пред својим Господарем дође као неверник - чека Пакао; у њему неће ни да умре ни да живи;

а оне који пред Њим дођу као верници, а радили су добра дела, чекају високи степени,

еденски вртови кроз које теку реке, у њима ће они вечно да остану, и то ће да буде награда за оне који се буду греха очистили.

И Ми објависмо Мојсију: „Ноћу изведи Моје слуге и с њима сувим путем кроз море прођи, и не страхуј да ће те они стићи, нити се плаши утапања.“

И фараон је са својим војскама за њима кренуо, па су их огромни таласи мора прекрили;

И фараон је одвео свој народ у заблуду, а није га упутио на Прави пут.

О Израиљеви синови, Ми смо вас избавили од вашег непријатеља, и на десној страни Синаја вас довели, и дали вам пиће као мед слатко и препелице укусне.

Једите укусна јела којима вас опскрбљујемо и не будите у томе незахвални да вас не би снашла Моја срџба; а кога снађе Моја срџба - настрадао је!

Ја ћу сигурно да опростим ономе ко се покаје и буде верник и ради добра дела, а затим устраје на Правом путу.“

„А зашто си пре народа свог пожурио, о Мојсије?“

„Ево иду за мном“, одговори он, „а пожурио сам ка Теби, мој Господару, да будеш задовољан.“

„Ми смо твој народ, после твог одласка, ставили на искушење“, рече Он, „и њих је завео Самирија.“

И Мојсије се своме народу врати љут и жалостан. „О мој народе“, рече, „зар вам ваш Господар није дао лепо обећање? Зар вам се време одужило, или хоћете да вас стигне срџба вашега Господара, па се зато нисте држали обећања које сте ми дали?!“

„Нисмо својевољно прекршили обећање које смо ти дали“, одговорише. „Били смо натоварени теретима, накитом фараоновог народа, па смо то бацили.“ А то је урадио и Самирија,

па им је излио теле које као да је мукало, и они су тада рекли: „Ово је ваш бог и Мојсијев бог, којег је заборавио.“

Зар они нису видели да им оно ни речи не одговара и да од њих не може да отклони никакву невољу нити може икакву корист да им прибави?

А њима је Арон још пре говорио: „О народе мој, ви сте тиме само стављени у искушење; ваш Господар је Свемилосни, зато следите мене и слушајте моја упуства.“

„Ми ћемо да га обожавамо све док нам се не врати Мојсије,“ рекоше они.

„О Ароне!“ Повика Мојсије. „Шта те је спречило, кад си их видео да су залутали,

па за мном ниси пошао? Зашто ниси послушао моје наређење?“

„Брате мој“, рече Арон, „не хватај ме за браду и за косу! Ја сам се плашио да не кажеш: 'Раздор си међу Изриљевим синовима посејао и ниси поступио онако како сам ти рекао.'“

„А шта си ти то хтео, о Самирија?“ Упита Мојсије.

„Ја сам видео оно што они нису видели“, одговори он, „а затим сам за анђелом узео шаку земље, па то после бацио, и ето, тако ме је моја зла душа навела на зло.”

“Губи се одавде!” Рече Мојсије. “Читавог свог живота говорићеш: ‘Нека ме нико не дотиче!’ – А чека те још и одређени час који те неће мимоићи. Погледај само ово твоје божанство које си обожавао; ми ћемо га, сигурно, спалити и по мору му прах расути.

Ваш Бог је Аллах, другог истинског бога осим Њега нема! Он све зна.“

Тако ти казујемо неке вести о онима који су били и нестали, и објављујемо ти од Себе Кур’ан.

Ко се окрене од Кур'ана, на Судњем дану ће, заиста, огромни грех да понесе;

вечно ће у казни да остану, а језив терет ће на Судњем дану да носе.

На Дан када ће анђео у рог да дувне - тога Дана ћемо да сакупимо невернике од страха модре,

и један другом ће тихо да говоре: „Нисте на Земљи боравили више од десет дана.“

Ми добро знамо о чему ће они да говоре кад најразборитији међу њима каже: „Остали сте само један дан.“

А питају те о планинама, па ти реци: “Господар мој ће их у прах претворити и разасути,

а места на којима су биле да остави равном ледином,

ни удубине ни узвисине на Земљи нећеш да видиш.

Тог дана ће они да се одазову гласнику, мораће да га следе и пред Свемилосним ће да се стишају гласови и ти ћеш само да чујеш шапат.

Тог дана ником неће да буде од користи заузимање осим ономе коме Свемилосни допусти да се за неког заузме.

Он зна шта су радили и шта их чека, а они знањем не могу Њега да обухвате.

Људи ће се Живом и Вечном покорити, а настрадаће онај који је друге поред Аллаха обожавао.

а онај ко је добра дела чинио, а верник био, неће се неправде ни закидања награде плашити.

И Ми тако Кур’ан на арапском језику објављујемо и у њему опомене понављамо да би се они греха клонили или да би их на послушност подстакао.

Нека је узвишен Аллах, Владар Истинити! И не жури са читањем Кур'ана пре него што ти се његово објављивање заврши, и реци: „Господару мој, Ти моје знање повећај!“

А Адаму смо одмах у почетку наредили, али он је заборавио и није одлучан био.

А кад смо казали анђелима: „Поклоните се Адаму!“ Они сви ничице падоше, осим Сотоне који је то одбио.

„О Адаме!“ Рекли смо, „овај је заиста непријатељ теби и твојој жени, зато никако не дозволи да због њега будете истерани из Раја, па да се онда мучиш.

У Рају нећеш никад огладнити нити го бити,

нити ћеш у њему ожеднити, нити врелину осетити.“

Али Сотона поче да га наговара и говори: „О Адаме, хоћеш ли да ти покажем дрво бесмртности и царство које неће да нестане?“

И њих двоје поједоше са дрвета и указаше им се њихова стидна места па почеше да стављају по њима рајско лишће. Адам није свога Господара послушао, па је скренуо.

После га је његов Господар изабраником учинио, и опростио му је, и на Прави пут упутио.

„Напустите Рај сви“, рече Аллах, „једни другима ћете да будете непријатељи! Од Мене ће да вам долази Упута, и онај ко буде следио Моју Упуту неће да залута и неће да буде несрећан.

А онај ко се окрене од Моје Опомене, тај ће да живи тешким животом и на Судњем дану ћемо да га проживимо слепим.“

„Господару мој“, рећи ће, „зашто си ме слепог проживео кад сам имао вид?“

„Ево зашто“, рећи ће Он. „Наше речи и докази су ти долазили, али си их занемаривао, па ћеш данас тако и ти да будеш занемарен.“

И тако ћемо Ми да казнимо све оне који су у греху претеривали, и у речи и доказе свога Господара нису веровали. А патња на Будућем свету биће, уистину, болнија и вечна.

Зар њима није познато колико смо уништили народа пре њих, оних по чијим селима и градовима се они крећу! То су, заиста, поуке за разумне људе.

И да није реч твог Господара још пре одређена, стигла би их заслужена казна.

Зато отрпи њихове увреде и обављај молитву, славећи Господара свог, пре изласка и пре заласка Сунца, и обављај је у ноћним сатима, и на крајевима дана – да би постигао задовољство.

И никако не жуди за лепотама овог света које Ми као ужитак разним неверницима пружамо, да их тиме на кушњу ставимо, награда Господара твог је боља и вечна.

Нареди породици својој да молитву обављају и буди у томе стрпљив и устрајан! Ми не тражимо од тебе да сам себе опскрбљујеш, Ми ћемо те опскрбити! А само богобојазнима припада леп завршетак.

Незнанобошци говоре: “Зашто нам не донесе какво чудо од Господара свог?” А зар им не долази објашњење о оном што има у давнашњим објавама?

А да смо их каквом казном уништили пре њега, сигурно би казали: „Господару наш, зашто нам ниси послао посланика, па да следимо Твоју Објаву пре него што смо понижени и осрамоћени у Паклу.“

Реци: „Сви ишчекујемо, па ишчекујте и ви, а сигурно ћете сазнати ко су били следбеници праве вере и ко је био на Правом путу.”