عربيEnglish

The Noble Qur'an Encyclopedia

Towards providing reliable exegeses and translations of the meanings of the Noble Qur'an in the world languages

The Prophets [Al-Anbiya] - Serbian Translation - Rowwad Translation Center

Surah The Prophets [Al-Anbiya] Ayah 112 Location Maccah Number 21

Људима се ближи њихово полагања рачуна, а они, немарни, окрећу се од истине.

И не дође им ниједна нова опомена од Господара њиховог којој се, слушајући је, не подсмехују,

немарних срца. И тихо рекоше незнанобожци: „Да ли је овај нешто друго до човек као и ви?! Зар ћете да се предате враџбини, а видите да то јесте?!“

“Господар мој зна”, рече он, “шта се говори и на небу и на Земљи. Он све чује и све зна!”

Они, чак, говоре: “То је само кошмар! Он га измишља! Он је песник! Нека нам донесе какво чудо као и претходни посланици!”

Ниједно насеље које смо Ми уништили пре њих није у чудо поверовало, па зар ће они да поверују?!

И пре тебе смо само људе као посланике слали и објављивали смо им, зато питајте следбенике Књиге, ако ви не знате!

Ми их нисмо створили као бића која живе без хране, нити су били бесмртни.

Затим би им обећање испуњавали, и њих, и оне које смо хтели спашавали, а невернике уништавали.“

Ми вам Књигу објављујемо у којој је слава ваша, па зашто се не опаметите?

А колико смо само уништили насеља која су била незнанобожачка и после којих би друге народе довели!

И када би казну нашу предосетили, из домова својих би се разбежали.

„Не бежите сад, и вратите се вашим уживањима и вашим домовима, можда ће вас неко шта упитати.”

“Тешко нама”, они би говорили, “ми смо, заиста, неверници били!”

И кукали би тако све док их не бисмо учинили, као жито пожњевено, непомичним.

Ми нисмо створили небо и Земљу и оно што је између њих да се забављамо.

Да смо хтели да се забављамо, забављали бисмо се онако како Нама доликује, али Ми то не чинимо.

Него истином сузбијамо лаж, истина је угуши и лажи нестане – а тешко вама због лажи које о Њему износите!

Његово је оно што је на небесима и на Земљи! А они који су код Њега не зазиру да Га обожавају, нити им то досади,

Зар божанства која они од земље праве могу да оживе мртве?!

Да на Земљи и небесима уистину постоје божанства поред Аллаха, пореметила би се. Па нека је слављен и узвишен Аллах, Господар Престола, од оног како Га описују!

Он неће бити питан за Своје поступке, а они ће бити питани.

Зар да они уместо Њега узимају богове!? Реци: “Дајте ваш доказ! У овом Кур'ану и књигама пре мене објављеним немате доказ.” Али већина њих не зна истину, па је зато не прихватају.

Пре тебе нисмо послали ниједног посланика, а да му нисмо објавили: „Нема истинског бога осим Мене, зато само Мене обожавај!“

Они говоре: „Свемилосни има дете!“, Узвишен и слављен је Он! А анђели су само слуге поштоване!

Они не говоре док то Он не одобри и поступају онако како Он нареди.

Он зна шта су радили и шта ће да ураде, и они се заузимају само за оног са којим је Он задовољан, а и сами су, из страхопоштовања према Њему, богобојазни.

А ако би неки од њих казао: „Ја сам, поред Њега, такође бог!“ Казнили бисмо га Паклом, јер Ми тако кажњавамо незнанобошце.

Зар не знају неверници да су небеса и Земља били једна целина, па смо их Ми раздвојили, и да Ми од воде све живо стварамо?! И зар неће да верују?!

Ми смо на Земљи створили стабилне планине да их она не потресе, и по њима смо учинили пролазе и стазе да би они стизали куда желе.

И створио је сигурни небески свод, а они се ипак окрећу од доказа која су на њему.

И Ми нисмо ниједном човеку пре тебе дали вечност; ако ти умреш, зар ће они довека да живе?

Свако живо биће смрт ће да окуси! Ми вас стављамо на искушење и у добру и у злу, и Нама ћете да се вратите.

Када те неверници угледају, само ти се исмејавају: „Је ли то онај који хули ваша божанства?“ А они сами, кад се спомене Свемилосни, не верују.

Човек је створен по природи нестрпљив. Показаћу Ја вама, заиста, доказе Своје, зато Ме не пожурујте!

Они говоре: „Када ће већ једном та претња да се оствари, ако истину говорите?“

А кад би неверници само знали да тада неће моћи да отклоне ватру од својих лица и својих леђа, и да нико неће моћи да им пружи помоћ.

Напротив, казна ће изненада да им дође и они неће моћи да је отклоне, и неће им се дати прилика за покајање.

Посланицима су се и пре тебе исмејавали, па је оне који су им се исмејавали стигла казна којој су се исмејавали.

Реци: „Ко ће вас, ноћу и дању, заштитити од казне Свемилосног?!“ Па, ипак, се они од Објаве свога Господара окрећу.

Зар ће их њихова божанства од наше казне одбранити? Па она сама себи не могу да помогну, и нико невернике од Наше казне не може да сачува!

Ми смо неверницима, а и њиховим прецима, дали да уживају тако да им се живот у томе одужио. А зар они не виде да Ми Земљу са њених крајева умањујемо, па како да они буду победници?!

Реци: „Ја вас упозоравам Објавом!“ Али, глуви не чују позив када се упозоравају.

А када би их дотакнуо само мали део казне твога Господара, сигурно би повикали: „Тешко нама, заиста смо били неправедни!“

И на Судњем дану ћемо поставити тачне ваге за вагање дела, па никоме се неће учинити неправда. А ако дело буде тешко колико зрно горушице, нећемо га занемарити. А довољно је то што ћемо Ми рачуне испитивати.

Ми смо Мојсију и Арону дали оно што раставља Истину од неистине, светло и опомену за богобојазне,

за оне који се Господара свог боје и кад их нико не види, и који се брину због Часа проживљења.

Овај Кур’ан је благословљена поука коју објављујемо, па зар да га ви поричете?

Ми смо још пре Авраму дали разборитост и добро смо га познавали.

Кад он своме оцу и своме народу рече: „Какви су ово кипови које тако предано обожавате?“

Они одговорише: „Затекли смо наше претке како их обожавају.“

Аврам рече: "Заиста сте ви, а и преци ваши, у очигледној заблуди.“

„Говориш ли ти то озбиљно или се само шалиш?“ Упиташе они.

“Не!” Рече. “Господар ваш је Господар небеса и Земље, Он је њих створио, и ја ћу вам то доказати.

И нечујно рече: "Тако ми Аллаха, ја ћу, чим се удаљите, вашим идолима сплетку учинити!”

И поразбија их он у комаде, осим оног највећег, да би се њему обратили.

„Ко уради ово са нашим боговима?“ Повикаше они, „заиста је насилник.“

„Чули смо једног момка како их хули“, рекоше, „име му је Аврам.“

„Доведите га пред народ“, рекоше, „да људи посведоче.“

„Јеси ли ти урадио ово са нашим боговима, о Авраме?“ Упиташе.

„То је учинио овај највећи међу њима; питајте их ако могу да говоре“, рече он.

И они схватише, па сами себи рекоше: “Ви сте, заиста, неправедни!”

„Па зашто онда, уместо Аллаха, обожавате оне који не могу ни да вам користе нити могу од вас какву штету да отклоне?“ Упита он.

„Тешко вама и онима које, уместо Аллаха, обожавате! Зашто се не опаметите?“

“Спалите га и богове ваше осветите, ако хоћете ишта да учините!” Повикаше.

„О ватро!“ Рекосмо Ми, „буди хладна, и спас Авраму!“

И хтели су да му поставе сплетку, али их Ми учинисмо највећим губитницима!

И спасили смо њега и Лота и послали их у земљу коју смо за људе благословили,

и поклонили смо му Исака, и још Јакова као унука и све учинисмо честитим.

И учинили смо их веровесницима да упућују према Нашој заповеди, и објавили смо им да раде добра дела, и да обављају молитву, и да удељују милостињу, и само су Нас обожавали.

И Лоту мудрост и знање смо дали и из града га, у ком су становници његови одвратне ствари чинили, избавили – то је, уистину, био народ развратан и зао.

и у Нашу милост смо га увели; он је, заиста, од оних добрих.

И спомени Ноја - кад је још давно завапио, па смо Му се одазвали, и њега и његову породицу од јада великог спасили,

и заштитили смо га од народа који је сматрао Наше речи и доказе неистинитим. То су били опаки људи, па смо их све потопили.

И спомени Давида и Соломона, када су судили о усеву којег су по ноћи нечије овце опасле, и Ми смо били сведоци њиховом суђењу,

и учинили смо да Соломон проникне у то, а обојици смо дали мудрост и знање. И потчинили смо планине и птице да са Давидом Аллаха славе и величају: све то Ми смо учинили.

И научили смо га да израђује панцире за вас да вас штите у борби са непријатељем, па зашто нисте захвални?

А Соломону смо јак ветар послушним учинили, по његовој заповеди је дувао према земљи коју смо благословили; и Ми све добро знамо,

и потчинио му је неке ђаволе да због њега роне, а радили су и друге послове, и над њима смо Ми бдели.

И спомени Јова, када је своме Господару завапио: „Мене је снашла невоља, а Ти си од милостивих најмилостивији.“

И Ми смо му се одазвали и отклонили невољу која га је мучила и вратили смо му, милошћу Нашом, његову породицу, и уз њих још толико, и да буде узор онима који су Нама покорни.

И спомени Јишмаела, и Еноха, и Језекиља, а сви су они били стрпљиви.

И увели смо их у окриље Наше милости, они су заиста били добри.

Јону кад срдит оде и помисли да га нећемо казнити – па после у тминама завапи: “Нема бога, осим Тебе, хваљен нека си, а ја сам се заиста огрешио према себи!”

Па смо му се одазвали и тегобе га спасили; ето тако Ми спашавамо вернике.

И спомени Захарија, када је позвао свога Господара: „Мој Господару, не остављај ме самог, Ти си једини вечан."

Одазвали смо му се и, излечивши му жену, Јована му поклонисмо. Они су се трудили да што више добра ураде и молили су Нам се у нади и страху, и били су према Нама понизни.

И спомени ону која је сачувала чедност - своје девичанство, па смо у њу удахнули живот, и њу и њеног сина смо учинили да буду свим световима знамење.

Ова ваша вера – једина је права вера, а Ја сам ваш Господар, зато само Мене обожавајте!

Људи су се, међутим, разишли и поделили у вери, а сви ће се Нама вратити.

Ко буде радио добра дела а притом је верник, труд му неће остати лишен награде, јер смо га Ми сигурно записали.

А немогуће је да се становници било којег насеља које смо Ми уништили поново врате на овај свет!

И кад се ослободе Гог и Магог и кад се буду низ све стрмине журно спуштали,

и приближи се Истинита претња, тада ће погледи неверника да се укоче. „Тешко нама, ми смо према овоме били равнодушни, сами себи смо неправду учинили!”

И ви, и они које поред Аллаха обожавате, бићете гориво у Паклу, а у њему ћете сигурно да уђете.

Да су они богови, не би у Пакао ушли, и сви ће у њему вечно да бораве.

У њему ће да уздишу пригушено, у њему ништа неће чути.

А они којима смо још пре обећали лепу награду, они ће да буду далеко од Пакла.

Његову буку неће да чују, и вечно ће да уживају у ономе што им буду душе желеле.

Неће осетити страх због највећег ужаса, него ће их анђели дочекивати: „Ево, ово је ваш Дан који вам је обећан!“

На Дан кад смотамо небеса као што се смота лист папира за писање, онако како смо први пут из ништа створили, тако ћемо поново из ништа да створимо, то је Наше обећање, Ми ћемо, заиста, то да учинимо.

Ми смо у објавама, после Торе, написали да ће Земљу да наследе Моје честите слуге.

У овом је заиста поука за људе који буду само Аллаха обожавали,

а тебе смо послали само као милост световима.

Реци: „Мени се објављује да је ваш Бог један једини Бог, па хоћете ли му се предати?“

А ако они одбију, ти реци: „Ја сам вас све, без разлике, опоменуо, а не знам да ли је близу или далеко оно чиме вам се прети.“

а ја не знам, можда вам је то искушење, и препуштање световном уживању до одређеног времена.

“Господару мој, пресуди онако како су заслужили!” Рече он. “А од Господара нашег, Милостивог, треба тражити помоћ против оног што ви износите.”