The Noble Qur'an Encyclopedia

Елиф-лам-мим.[1]

Књигу објављује, у то нема сумње, Господар светова.

Међутим, они говоре: “Он је измишља!” Не, она је истина од Господара твог да опомињеш народ којем пре тебе није дошао нико да га опомиње, да би ишао Правим путем.

Аллах је небеса и Земљу и оно што је између њих у шест временских раздобља створио, а онда се изнад Престоља узвисио. Ви, осим Њега, ни заштитника ни посредника немате, па зашто се не уразумите?

Он управља свима, од неба до Земље, а онда се све то Њему враћа у дану који, према вашем рачунању времена, хиљаду година траје.

То је Онај Који зна и оно што је чулима недокучиво, а и оно што је појавно, Силни и Милостиви.

Који све савршено ствара, Који је првог човека створио од иловаче,

а онда је учинио да његово потомство настаје од узорка безначајне течности,

затим му складно удове уобличи и у њега живот удахне, и Он вам је дао слух и вид и разум, а како ви мало захваљујете!

Они говоре: „Зар ћемо, кад нестанемо под земљом, поново да будемо створени?!“ Напротив, они не верују да ће пред Господаром својим стати.

Реци им (Мухаммеде): „Анђео смрти, који је задужен за вас, душе ће да вам узме, а после ћете своме Господару да будете враћени.“

А да ти је видети како ће (на Судњем дану) одметници, оборених глава, пред својим Господаром да кажу: „Господару наш, видели смо и чули смо, па нас врати да радимо добра дела; ми заиста, чврсто верујемо!“

А кад бисмо хтели, сваког човека бисмо на Прави пут упутили, али Ја сам већ истину рекао: „Напунићу, заиста, Пакао духовима и људима заједно!“

Па искусите патњу зато што сте занемаривали да ћете овај Дан да доживите – и Ми ћемо вас да занемаримо - и вечну патњу искусите због онога што сте радили.

У Наше речи верују само они који, кад њима буду опоменути, падају лицем на тло, и који свога Господара величају и хвале и који се не охоле.

Њихови бокови се постеља лишавају и они моле свога Господара из страха и жеље, а део оног што им Ми дајемо удељују.

И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају.

Зар да вернику буде исто као грешнику? Не, њима неће бити исто.

Оне који су веровали и радили добра дела - чекају рајске баште у којима ће да бораве, као награда за оно што су радили.

А оне који нису веровали - чека Ватра, у којој ће да пребивају; кад год покушају да из ње изађу, биће у њу враћени и биће им речено: „Трпите казну у Ватри коју сте порицали!“

И Ми ћемо учинити да блажу казну искусе, пре оне највеће, не би ли се покајали.

Има ли већег неправедника од онога који је опоменут речима и доказима свога Господара, а који се потом окрене од њих?! Ми ћемо, заиста, да се осветимо злочинцима!

Мојсију смо Ми дали Књигу, зато не сумњај да је он није примио, и учинили смо је упутом Израиљевим синовима.

Између њих Ми смо одређивали вође и они су, одазивајући се Нашој заповеди, на Прави пут упућивали, јер су стрпљиви били и у Наше речи и доказе су чврсто веровали.

Заиста ће твој Господар међу њима на Судњем дану да пресуди о ономе у чему су се разилазили.

Зар им није јасно колико смо Ми уништили народа пре њих, по чијим они насељима ходају?! У томе су заиста докази, па зашто неће да чују?

Како они не виде да Ми гонимо кишу у оголелу земљу, и чинимо да, уз њену помоћ, ниче растиње којим се храни њихова стока, а и они сами - па зашто не виде?!

И они говоре: „Кад ће већ једном та пресуда, ако истину говорите?“

Реци: “На Судњем дану, кад неверницима неће никако да користи то што ће тада да верују и неће да им се да нимало времена.“

Зато се ти окрени од њих и чекај, и они, заиста, чекају!