Setting
Surah Ya Seen [Ya Seen] in Bosnian
إِنَّكَ لَمِنَ ٱلْمُرْسَلِينَ ﴿٣﴾
ti si, uistinu, poslanik,
Uistinu, ti si (jedan) od izaslanika,
تَنزِيلَ ٱلْعَزِيزِ ٱلرَّحِيمِ ﴿٥﴾
po objavi Silnoga i Samilosnoga,
Objavom Moćnog, Milosrdnog,
لِتُنذِرَ قَوْمًۭا مَّآ أُنذِرَ ءَابَآؤُهُمْ فَهُمْ غَٰفِلُونَ ﴿٦﴾
da opominješ narod čiji preci nisu bili opominjani, pa je ravnodušan!
Da opominješ ljude čiji očevi nisu bili opominjani, pa su oni nemarni.
لَقَدْ حَقَّ ٱلْقَوْلُ عَلَىٰٓ أَكْثَرِهِمْ فَهُمْ لَا يُؤْمِنُونَ ﴿٧﴾
O većini njih se već obistinila Riječ – zato oni neće vjerovati.
Doista se obistinila Riječ na većini njih, pa oni ne vjeruju.
إِنَّا جَعَلْنَا فِىٓ أَعْنَٰقِهِمْ أَغْلَٰلًۭا فَهِىَ إِلَى ٱلْأَذْقَانِ فَهُم مُّقْمَحُونَ ﴿٨﴾
Mi smo učinili da budu kao oni na čije smo vratove sindžire stavili sve do podbradaka – zato su oni glava uzdignutih,
Uistinu! Mi smo na vratovima njihovim načinili okove, pa su oni do brada, zato su oni uzdignutih glava.
وَجَعَلْنَا مِنۢ بَيْنِ أَيْدِيهِمْ سَدًّۭا وَمِنْ خَلْفِهِمْ سَدًّۭا فَأَغْشَيْنَٰهُمْ فَهُمْ لَا يُبْصِرُونَ ﴿٩﴾
i kao oni ispred kojih i iza kojih smo pregradu metnuli i na oči im koprenu stavili – zato oni ne vide,
I načinili smo ispred njih barijeru i iza njih barijeru, pa ih prekrili - zato oni ne vide.
وَسَوَآءٌ عَلَيْهِمْ ءَأَنذَرْتَهُمْ أَمْ لَمْ تُنذِرْهُمْ لَا يُؤْمِنُونَ ﴿١٠﴾
i njima je svejedno opominjao ih ti ili ne opominjao, oni neće vjerovati.
A isto im je, opominjao ih ili ih ne opominjao - (oni) neće vjerovati.
إِنَّمَا تُنذِرُ مَنِ ٱتَّبَعَ ٱلذِّكْرَ وَخَشِىَ ٱلرَّحْمَٰنَ بِٱلْغَيْبِ ۖ فَبَشِّرْهُ بِمَغْفِرَةٍۢ وَأَجْرٍۢ كَرِيمٍ ﴿١١﴾
Tvoja opomena će koristiti samo onome koji Kur'an slijedi i Milostivoga se boji, iako Ga ne vidi; njega obraduj oprostom i nagradom lijepom!
Jedino opominješ onog ko slijedi Opomenu i boji se Milostivog u nevidljivosti. Zato ga obraduj oprostom i nagradom plemenitom.
إِنَّا نَحْنُ نُحْىِ ٱلْمَوْتَىٰ وَنَكْتُبُ مَا قَدَّمُوا۟ وَءَاثَٰرَهُمْ ۚ وَكُلَّ شَىْءٍ أَحْصَيْنَٰهُ فِىٓ إِمَامٍۢ مُّبِينٍۢ ﴿١٢﴾
Mi ćemo, zaista, mrtve oživiti i Mi smo zapisali ono što su uradili i djela koja su iza sebe ostavili; sve smo Mi to u Knjizi jasnoj pobrojali.
Uistinu! Mi, Mi ćemo oživiti mrtve, a pišemo šta su unaprijed poslali, i tragove njihove. A svaku stvar - pobrojat ćemo je u Vodiču jasnom.
وَٱضْرِبْ لَهُم مَّثَلًا أَصْحَٰبَ ٱلْقَرْيَةِ إِذْ جَآءَهَا ٱلْمُرْسَلُونَ ﴿١٣﴾
Navedi im kao pouku stanovnike jednog grada kad su im došli poslanici;
I navedi im primjer stanovnika grada, kad mu dođoše izaslanici;
إِذْ أَرْسَلْنَآ إِلَيْهِمُ ٱثْنَيْنِ فَكَذَّبُوهُمَا فَعَزَّزْنَا بِثَالِثٍۢ فَقَالُوٓا۟ إِنَّآ إِلَيْكُم مُّرْسَلُونَ ﴿١٤﴾
kad im Mi poslasmo dvojicu, ali im oni ne povjerovaše, i pojačasmo trećim, pa rekoše: \"Mi smo vama poslani!\" –
Kad poslasmo njima dvojicu - pa porekoše njih dvojicu - te pojačasmo trećim, te rekoše: \"Uistinu, mi smo vama izaslanici!\"
قَالُوا۟ مَآ أَنتُمْ إِلَّا بَشَرٌۭ مِّثْلُنَا وَمَآ أَنزَلَ ٱلرَّحْمَٰنُ مِن شَىْءٍ إِنْ أَنتُمْ إِلَّا تَكْذِبُونَ ﴿١٥﴾
\"Vi ste ljudi kao i mi\" – oni odgovoriše – \"Milostivi nije objavio ništa, vi neistinu govorite!\"
Rekoše: \"Vi ste samo smrtnici slični nama, a nije objavio Milostivi ništa; vi samo lažete!\"
قَالُوا۟ رَبُّنَا يَعْلَمُ إِنَّآ إِلَيْكُمْ لَمُرْسَلُونَ ﴿١٦﴾
\"Gospodar naš zna da smo, doista, vama poslani\" – rekoše oni –
Rekoše: \"Gospodar naš zna. Uistinu, mi smo vama izaslanici,
وَمَا عَلَيْنَآ إِلَّا ٱلْبَلَٰغُ ٱلْمُبِينُ ﴿١٧﴾
\"i dužni smo samo da jasno obznanimo.\"
A na nama je jedino dostava jasna.\"
قَالُوٓا۟ إِنَّا تَطَيَّرْنَا بِكُمْ ۖ لَئِن لَّمْ تَنتَهُوا۟ لَنَرْجُمَنَّكُمْ وَلَيَمَسَّنَّكُم مِّنَّا عَذَابٌ أَلِيمٌۭ ﴿١٨﴾
Oni rekoše: \"Mi slutimo da nam nesreću donosite; ako se ne okanite, kamenovaćemo vas i stići će vas, zaista, bolna patnja od nas.\"
Rekoše: \"Uistinu, mi s vama zlo slutimo; ako ne odustanete, sigurno ćemo vas kamenovati, i sigurno će vas od nas dotaći kazna bolna.\"
قَالُوا۟ طَٰٓئِرُكُم مَّعَكُمْ ۚ أَئِن ذُكِّرْتُم ۚ بَلْ أَنتُمْ قَوْمٌۭ مُّسْرِفُونَ ﴿١٩﴾
\"Uzrok vaše nesreće je s vama!\" – rekoše oni. \"Zar zato što ste opomenuti? Ta vi ste narod koji svaku granicu zla prelazi.\"
(Izaslanici) rekoše: \"Vaša zla kob je sa vama! Zar zato što ste opomenuti? Naprotiv, vi ste ljudi koji pretjeruju.\"
وَجَآءَ مِنْ أَقْصَا ٱلْمَدِينَةِ رَجُلٌۭ يَسْعَىٰ قَالَ يَٰقَوْمِ ٱتَّبِعُوا۟ ٱلْمُرْسَلِينَ ﴿٢٠﴾
I s kraja grada žurno dođe jedan čovjek i reče: \"O narode moj, slijedi one koji su poslani,
I dođe s najdaljeg kraja grada čovjek, trčeći. Reče: \"O narode moj! Slijedite izaslanike!
ٱتَّبِعُوا۟ مَن لَّا يَسْـَٔلُكُمْ أَجْرًۭا وَهُم مُّهْتَدُونَ ﴿٢١﴾
slijedite one koji od vas ne traže nikakvu nagradu, a na Pravom su putu!
Slijedite onog ko od vas ne traži nagradu, a oni su upućeni.
وَمَا لِىَ لَآ أَعْبُدُ ٱلَّذِى فَطَرَنِى وَإِلَيْهِ تُرْجَعُونَ ﴿٢٢﴾
Zašto da se ne klanjam Onome koji me je stvorio, a Njemu ćete se vratiti?
I zašto (da) ja ne obožavam Onog ko me je stvorio, a Njemu ćete biti vraćeni?
ءَأَتَّخِذُ مِن دُونِهِۦٓ ءَالِهَةً إِن يُرِدْنِ ٱلرَّحْمَٰنُ بِضُرٍّۢ لَّا تُغْنِ عَنِّى شَفَٰعَتُهُمْ شَيْـًۭٔا وَلَا يُنقِذُونِ ﴿٢٣﴾
Zašto da prihvaćam druge bogove mimo Njega? Ako Milostivi hoće da me snađe neko zlo, njihovo posredovanje neće mi biti ni od kakve koristi i oni me neće moći spasiti,
Zar da uzmem mimo Njega bogove? Ako mi Milostivi želi štetu, neće mi njihovo posredovanje koristiti nimalo, niti će me oni spasiti.
إِنِّىٓ إِذًۭا لَّفِى ضَلَٰلٍۢ مُّبِينٍ ﴿٢٤﴾
a ja bih tada bio u pravoj zabludi;
Uistinu, ja bih tad bio u zabludi očitoj.
إِنِّىٓ ءَامَنتُ بِرَبِّكُمْ فَٱسْمَعُونِ ﴿٢٥﴾
ja vjerujem u Gospodara vašeg, čujte mene!\"
Uistinu! Ja vjerujem u Gospodara vašeg, zato me čujte!\"
قِيلَ ٱدْخُلِ ٱلْجَنَّةَ ۖ قَالَ يَٰلَيْتَ قَوْمِى يَعْلَمُونَ ﴿٢٦﴾
I reći će se: \"Uđi u Džennet!\" – a on će reći: \"Kamo sreće da narod moj zna
Rečeno je: \"Uđi u Džennet.\" Rekao je: \"O da moj narod zna,
بِمَا غَفَرَ لِى رَبِّى وَجَعَلَنِى مِنَ ٱلْمُكْرَمِينَ ﴿٢٧﴾
zašto mi je Gospodar moj oprostio i lijep mi prijem priredio!\"
Zašto mi je oprostio Gospodar moj i učinio me od počašćenih!\"
۞ وَمَآ أَنزَلْنَا عَلَىٰ قَوْمِهِۦ مِنۢ بَعْدِهِۦ مِن جُندٍۢ مِّنَ ٱلسَّمَآءِ وَمَا كُنَّا مُنزِلِينَ ﴿٢٨﴾
I protiv naroda njegova, poslije njega, Mi nismo vojsku s neba poslali, niti smo to ikada činili;
I nismo na narod njegov poslije njega spustili nikakvu vojsku s neba, i nismo (nikad) spuštali.
إِن كَانَتْ إِلَّا صَيْحَةًۭ وَٰحِدَةًۭ فَإِذَا هُمْ خَٰمِدُونَ ﴿٢٩﴾
samo bi se čuo jedan užasan krik, i oni bi odjednom svi pomrli.
Bio je samo krik jedan, tad gle: oni ugašeni.
يَٰحَسْرَةً عَلَى ٱلْعِبَادِ ۚ مَا يَأْتِيهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا كَانُوا۟ بِهِۦ يَسْتَهْزِءُونَ ﴿٣٠﴾
O kako su ljudi jadni! Nijedan poslanik im nije došao, a da mu se nisu narugali.
O žalosti nad robovima! Nije im došao nijedan poslanik, a da mu se nisu rugali!
أَلَمْ يَرَوْا۟ كَمْ أَهْلَكْنَا قَبْلَهُم مِّنَ ٱلْقُرُونِ أَنَّهُمْ إِلَيْهِمْ لَا يَرْجِعُونَ ﴿٣١﴾
Kako oni ne znaju koliko smo prije njih naroda uništili od kojih im se niko vratio nije,
Zar ne vide koliko smo prije njih uništili naraštaja, da im se oni ne vraćaju?
وَإِن كُلٌّۭ لَّمَّا جَمِيعٌۭ لَّدَيْنَا مُحْضَرُونَ ﴿٣٢﴾
a svi oni biće zajedno pred Nas dovedeni.
A svi zajedno će kod nas biti privedeni.
وَءَايَةٌۭ لَّهُمُ ٱلْأَرْضُ ٱلْمَيْتَةُ أَحْيَيْنَٰهَا وَأَخْرَجْنَا مِنْهَا حَبًّۭا فَمِنْهُ يَأْكُلُونَ ﴿٣٣﴾
Dokaz im je mrtva zemlja: Mi joj život dajemo i iz nje niče žito koje oni jedu;
A znak za njih je zemlja zamrla: oživljavamo je i izvodimo iz nje žito, pa od njega jedu;
وَجَعَلْنَا فِيهَا جَنَّٰتٍۢ مِّن نَّخِيلٍۢ وَأَعْنَٰبٍۢ وَفَجَّرْنَا فِيهَا مِنَ ٱلْعُيُونِ ﴿٣٤﴾
Mi po njoj stvaramo bašče, palmike i vinograde – i činimo da iz nje izvori izviru –
I načinili smo na njoj bašče od palmi i loza, i provrili smo na njoj izvore,
لِيَأْكُلُوا۟ مِن ثَمَرِهِۦ وَمَا عَمِلَتْهُ أَيْدِيهِمْ ۖ أَفَلَا يَشْكُرُونَ ﴿٣٥﴾
da oni jedu plodove njihove i od onoga što ruke njihove privrijede, pa zašto neće da budu zahvalni?
Da jedu od voća njenog - a nisu to uradile ruke njihove. Pa zar neće zahvaljivati?
سُبْحَٰنَ ٱلَّذِى خَلَقَ ٱلْأَزْوَٰجَ كُلَّهَا مِمَّا تُنۢبِتُ ٱلْأَرْضُ وَمِنْ أَنفُسِهِمْ وَمِمَّا لَا يَعْلَمُونَ ﴿٣٦﴾
Neka je hvaljen Onaj koji u svemu stvara pol: u onome što iz zemlje niče, u njima samima, i u onome što oni ne znaju!
Slava neka je Onom koji je stvorio parove svega: od onog šta izrasta iz zemlje, i od duša njihovih, i od onog šta ne znaju!
وَءَايَةٌۭ لَّهُمُ ٱلَّيْلُ نَسْلَخُ مِنْهُ ٱلنَّهَارَ فَإِذَا هُم مُّظْلِمُونَ ﴿٣٧﴾
I noć im je dokaz: Mi uklanjamo dnevnu svjetlost i oni ostaju u mraku.
A znak za njih je noć: povlačimo od nje dan, tad gle! oni zamračeni.
وَٱلشَّمْسُ تَجْرِى لِمُسْتَقَرٍّۢ لَّهَا ۚ ذَٰلِكَ تَقْدِيرُ ٱلْعَزِيزِ ٱلْعَلِيمِ ﴿٣٨﴾
I Sunce se kreće do svoje određene granice, to je odredba Silnoga i Sveznajućeg.
I Sunce plovi staništu svom. To je diktat Moćnog, Znalca;
وَٱلْقَمَرَ قَدَّرْنَٰهُ مَنَازِلَ حَتَّىٰ عَادَ كَٱلْعُرْجُونِ ٱلْقَدِيمِ ﴿٣٩﴾
I Mjesecu smo odredili položaje; i on se uvijek ponovo vraća kao stari savijeni palmin prut.
I Mjesec, odredili smo mu faze dok se vraća kao grančica stara.
لَا ٱلشَّمْسُ يَنۢبَغِى لَهَآ أَن تُدْرِكَ ٱلْقَمَرَ وَلَا ٱلَّيْلُ سَابِقُ ٱلنَّهَارِ ۚ وَكُلٌّۭ فِى فَلَكٍۢ يَسْبَحُونَ ﴿٤٠﴾
Nit' Sunce može Mjesec dostići nit' noć dan prestići, svi oni u svemiru plove.
Sunce - ne treba njemu da dostigne Mjesec, niti noći da pretekne dan. A svakoje u orbiti plovi.
وَءَايَةٌۭ لَّهُمْ أَنَّا حَمَلْنَا ذُرِّيَّتَهُمْ فِى ٱلْفُلْكِ ٱلْمَشْحُونِ ﴿٤١﴾
Dokaz im je i to što potomke njihove u lađama krcatim prevozimo
I znak im je što smo Mi nosili potomke njihove u lađi natovarenoj.
وَخَلَقْنَا لَهُم مِّن مِّثْلِهِۦ مَا يَرْكَبُونَ ﴿٤٢﴾
i što za njih, slične njima, stvaramo one na kojima se voze.
I stvorili smo za njih nešto njoj slično, (na čemu) se transportuju,
وَإِن نَّشَأْ نُغْرِقْهُمْ فَلَا صَرِيخَ لَهُمْ وَلَا هُمْ يُنقَذُونَ ﴿٤٣﴾
I ako želimo, Mi ih potopimo, i neće im spasa biti, neće se izbaviti,
A ako htjednemo, potopićemo ih, pa im neće biti pomoći, niti će oni biti izbavljeni,
إِلَّا رَحْمَةًۭ مِّنَّا وَمَتَٰعًا إِلَىٰ حِينٍۢ ﴿٤٤﴾
osim ako im se ne smilujemo, da bi do roka određenog uživali.
Izuzev milošću od Nas, i (kao) uživanje do izvjesnog vremena.
وَإِذَا قِيلَ لَهُمُ ٱتَّقُوا۟ مَا بَيْنَ أَيْدِيكُمْ وَمَا خَلْفَكُمْ لَعَلَّكُمْ تُرْحَمُونَ ﴿٤٥﴾
A kad im se rekne: \"Bojte se onoga što se prije vas dogodilo i onoga što vas čeka da biste pomilovani bili…\"
I kad im se kaže: \"Bojte se onog šta je ispred vas i šta je iza vas, da bi vam se smilovalo.\"
وَمَا تَأْتِيهِم مِّنْ ءَايَةٍۢ مِّنْ ءَايَٰتِ رَبِّهِمْ إِلَّا كَانُوا۟ عَنْهَا مُعْرِضِينَ ﴿٤٦﴾
I ne dođe im nijedan dokaz od Gospodara njihova kojem oni leđa ne okrenu.
I nije im došao nijedan znak od znakova Gospodara njihovog, a da nisu bili od njega odvraćeni!
وَإِذَا قِيلَ لَهُمْ أَنفِقُوا۟ مِمَّا رَزَقَكُمُ ٱللَّهُ قَالَ ٱلَّذِينَ كَفَرُوا۟ لِلَّذِينَ ءَامَنُوٓا۟ أَنُطْعِمُ مَن لَّوْ يَشَآءُ ٱللَّهُ أَطْعَمَهُۥٓ إِنْ أَنتُمْ إِلَّا فِى ضَلَٰلٍۢ مُّبِينٍۢ ﴿٤٧﴾
A kad im se kaže: \"Udjeljujte od onoga što vam Allah daje\" – onda nevjernici govore vjernicima: \"Zar da hranimo onoga koga je Allah, da je htio, mogao nahraniti? Vi ste, uistinu, u pravoj zabludi!\"
I kad im se kaže: \"Udjeljujte od onog čim vas je opskrbio Allah\", govore oni koji ne vjeruju, onima koji vjeruju: \"Zar da hranimo onog koga bi, da je htio Allah, nahranio? Vi ste samo u zabludi očitoj!\"
وَيَقُولُونَ مَتَىٰ هَٰذَا ٱلْوَعْدُ إِن كُنتُمْ صَٰدِقِينَ ﴿٤٨﴾
I govore: \"Kad će već jednom ta prijetnja, ako istinu govorite?\"
I govore: \"Kad će ova prijetnja, ako ste istiniti?\"
مَا يَنظُرُونَ إِلَّا صَيْحَةًۭ وَٰحِدَةًۭ تَأْخُذُهُمْ وَهُمْ يَخِصِّمُونَ ﴿٤٩﴾
A ne čekaju drugo do strašan glas koji će ih, dok se budu jedni s drugima prepirali, obuzeti,
Očekuju samo krik jedan, obuzeće ih, a oni će se prepirati.
فَلَا يَسْتَطِيعُونَ تَوْصِيَةًۭ وَلَآ إِلَىٰٓ أَهْلِهِمْ يَرْجِعُونَ ﴿٥٠﴾
pa neće moći ništa oporučiti, niti se čeljadi svojoj vratiti.
Tad neće moći wasijet (sačiniti), niti će se porodicama svojim vratiti.
وَنُفِخَ فِى ٱلصُّورِ فَإِذَا هُم مِّنَ ٱلْأَجْدَاثِ إِلَىٰ رَبِّهِمْ يَنسِلُونَ ﴿٥١﴾
I puhnuće se u rog, pa će oni iz grobova prema Gospodaru svome pohrliti,
I puhnuće se u sur, tad gle: oni iz kabura ka Gospodaru svom hitaju.
قَالُوا۟ يَٰوَيْلَنَا مَنۢ بَعَثَنَا مِن مَّرْقَدِنَا ۜ ۗ هَٰذَا مَا وَعَدَ ٱلرَّحْمَٰنُ وَصَدَقَ ٱلْمُرْسَلُونَ ﴿٥٢﴾
govoreći: \"Teško nama! Ko nas iz naših grobova oživi?\" – \"Eto ostvaruje se prijetnja Milostivog, poslanici su istinu govorili!\"
Reći će: \"O teško nama! Ko nas podiže iz spavališta našeg?\" \"Ovo je ono šta je obećavao Milostivi, a Istinu su govorili izaslanici.\"
إِن كَانَتْ إِلَّا صَيْحَةًۭ وَٰحِدَةًۭ فَإِذَا هُمْ جَمِيعٌۭ لَّدَيْنَا مُحْضَرُونَ ﴿٥٣﴾
Biće to samo jedan glas i oni će se svi pred Nama obreti.
Biće samo krik jedan, tad gle: oni svi kod Nas privedeni!
فَٱلْيَوْمَ لَا تُظْلَمُ نَفْسٌۭ شَيْـًۭٔا وَلَا تُجْزَوْنَ إِلَّا مَا كُنتُمْ تَعْمَلُونَ ﴿٥٤﴾
Danas se neće nikome nepravda učiniti i vi ćete, prema onom kako ste radili, nagrađeni biti.
Pa Danas neće duši biti učinjen zulm nimalo, i bićete plaćeni jedino kako ste radili.
إِنَّ أَصْحَٰبَ ٱلْجَنَّةِ ٱلْيَوْمَ فِى شُغُلٍۢ فَٰكِهُونَ ﴿٥٥﴾
stanovnici Dženneta uživaće toga dana u blagodatima veseli i radosni,
Uistinu, stanovnici Dženneta će Danas biti zauzeti, veseli,
هُمْ وَأَزْوَٰجُهُمْ فِى ظِلَٰلٍ عَلَى ٱلْأَرَآئِكِ مُتَّكِـُٔونَ ﴿٥٦﴾
oni i žene njihove biće u hladovini na ukrašenim divanima naslonjeni,
Oni i žene njihove, u sjenci, na divanima naslonjeni;
لَهُمْ فِيهَا فَٰكِهَةٌۭ وَلَهُم مَّا يَدَّعُونَ ﴿٥٧﴾
u njemu će imati voća, i ono što budu željeli.
Imaće oni u njemu voće, i imaće oni šta zatraže.
سَلَٰمٌۭ قَوْلًۭا مِّن رَّبٍّۢ رَّحِيمٍۢ ﴿٥٨﴾
\"Mir vama!\" – biće riječi Gospodara Milostivog –
\"Selam!\" - biće riječ Gospodara Milosrdnog.
وَٱمْتَٰزُوا۟ ٱلْيَوْمَ أَيُّهَا ٱلْمُجْرِمُونَ ﴿٥٩﴾
\"a vi, o grješnici, danas se odvojite!\"
\"I odvojite se Danas o prestupnici!\"
۞ أَلَمْ أَعْهَدْ إِلَيْكُمْ يَٰبَنِىٓ ءَادَمَ أَن لَّا تَعْبُدُوا۟ ٱلشَّيْطَٰنَ ۖ إِنَّهُۥ لَكُمْ عَدُوٌّۭ مُّبِينٌۭ ﴿٦٠﴾
O sinovi Ademovi, zar vam nisam naredio: \"Ne klanjajte se šejtanu, on vam je neprijatelj otvoreni,
Zar vam nisam naložio, o sinovi Ademovi, da ne obožavate šejtana? Uistinu, on vam je neprijatelj otvoreni -
وَأَنِ ٱعْبُدُونِى ۚ هَٰذَا صِرَٰطٌۭ مُّسْتَقِيمٌۭ ﴿٦١﴾
već se klanjajte Meni; to je Put pravi.
Već da Mene obožavate? Ovo je put pravi.
وَلَقَدْ أَضَلَّ مِنكُمْ جِبِلًّۭا كَثِيرًا ۖ أَفَلَمْ تَكُونُوا۟ تَعْقِلُونَ ﴿٦٢﴾
On je mnoge od vas u zabludu odveo, kako niste pameti imali?!
I zaista je između vas zaveo mnoštvo veliko. Pa zar niste razumjeli?
هَٰذِهِۦ جَهَنَّمُ ٱلَّتِى كُنتُمْ تُوعَدُونَ ﴿٦٣﴾
Ovo je Džehennem kojim vam se prijetilo,
Ovo je Džehennem kojim vam je prijećeno!
ٱصْلَوْهَا ٱلْيَوْمَ بِمَا كُنتُمْ تَكْفُرُونَ ﴿٦٤﴾
pržite se sada u njemu zato što niste vjerovali!\"
Pržite se njime Danas što niste vjerovali.
ٱلْيَوْمَ نَخْتِمُ عَلَىٰٓ أَفْوَٰهِهِمْ وَتُكَلِّمُنَآ أَيْدِيهِمْ وَتَشْهَدُ أَرْجُلُهُم بِمَا كَانُوا۟ يَكْسِبُونَ ﴿٦٥﴾
Danas ćemo im usta zapečatiti, njihove ruke će Nam govoriti, a noge njihove će o onome što su radili svjedočiti.
Danas ćemo zapečatiti usta njihova, a govoriće Nam ruke njihove, i svjedočiće noge njihove, za ono šta su zaradili.
وَلَوْ نَشَآءُ لَطَمَسْنَا عَلَىٰٓ أَعْيُنِهِمْ فَٱسْتَبَقُوا۟ ٱلصِّرَٰطَ فَأَنَّىٰ يُبْصِرُونَ ﴿٦٦﴾
Da smo htjeli, mogli smo ih vida njihova lišiti, pa kad bi na put pošli, kako bi vidjeli?
A da smo htjeli, sigurno bismo ugasili oči njihove, te bi se utrkivali putem, pa kako bi vidjeli?
وَلَوْ نَشَآءُ لَمَسَخْنَٰهُمْ عَلَىٰ مَكَانَتِهِمْ فَمَا ٱسْتَطَٰعُوا۟ مُضِيًّۭا وَلَا يَرْجِعُونَ ﴿٦٧﴾
A da smo htjeli, mogli smo ih na mjestu na kome su zgriješili u nešto pretvoriti, pa ne bi mogli nikuda otići niti se vratiti.
I da smo htjeli, sigurno bismo ih preoblikovali u mjestu njihovom, pa ne bi mogli otići, niti se vratiti.
وَمَن نُّعَمِّرْهُ نُنَكِّسْهُ فِى ٱلْخَلْقِ ۖ أَفَلَا يَعْقِلُونَ ﴿٦٨﴾
Onome kome dug život damo, Mi mu izgled nagore izmijenimo. Zar oni ne razumiju?
A onog koga poživimo, unazadimo ga u stvaranju, pa zar ne shvataju?
وَمَا عَلَّمْنَٰهُ ٱلشِّعْرَ وَمَا يَنۢبَغِى لَهُۥٓ ۚ إِنْ هُوَ إِلَّا ذِكْرٌۭ وَقُرْءَانٌۭ مُّبِينٌۭ ﴿٦٩﴾
Mi poslanika nismo pjesništvu učili, to mu ne priliči. Ovo je samo pouka – Kur'an jasni,
I nismo ga poučili pjesništvu, niti mu priliči, to je samo Opomena i Kur'an jasni,
لِّيُنذِرَ مَن كَانَ حَيًّۭا وَيَحِقَّ ٱلْقَوْلُ عَلَى ٱلْكَٰفِرِينَ ﴿٧٠﴾
da opominje onoga ko ima pameti, i da zasluže kaznu nevjernici.
Da opomene onog ko je živ, i obistini Riječ protiv nevjernika.
أَوَلَمْ يَرَوْا۟ أَنَّا خَلَقْنَا لَهُم مِّمَّا عَمِلَتْ أَيْدِينَآ أَنْعَٰمًۭا فَهُمْ لَهَا مَٰلِكُونَ ﴿٧١﴾
Kako oni ne vide da Mi samo zbog njih stoku stvaramo i da oni njome raspolažu kao vlasnici
Zar ne vide da smo Mi stvorili za njih - od onog šta su uradile ruke Naše - stoku, pa su oni njeni gospodari?
وَذَلَّلْنَٰهَا لَهُمْ فَمِنْهَا رَكُوبُهُمْ وَمِنْهَا يَأْكُلُونَ ﴿٧٢﴾
i da smo im dali da se njome služe – na nekim jašu, a nekima se hrane,
I potčinili smo ih njima, pa su od njih jahalice njihove, i od njih jedu.
وَلَهُمْ فِيهَا مَنَٰفِعُ وَمَشَارِبُ ۖ أَفَلَا يَشْكُرُونَ ﴿٧٣﴾
i drugih koristi od nje imaju, i mlijeko, pa zašto nisu zahvalni,
I imaju oni u njima korist i piće; pa zar neće zahvaljivati?
وَٱتَّخَذُوا۟ مِن دُونِ ٱللَّهِ ءَالِهَةًۭ لَّعَلَّهُمْ يُنصَرُونَ ﴿٧٤﴾
već pored Allaha druge bogove prihvaćaju u nadi da će im oni na pomoći biti;
A uzimaju mimo Allaha bogove, da bi se oni pomogli.
لَا يَسْتَطِيعُونَ نَصْرَهُمْ وَهُمْ لَهُمْ جُندٌۭ مُّحْضَرُونَ ﴿٧٥﴾
oni im, međutim, neće moći pomoći, a oni su njima poslušna vojska.
Ne mogu im (dati) pomoć i oni su za njih vojska privedenih.
فَلَا يَحْزُنكَ قَوْلُهُمْ ۘ إِنَّا نَعْلَمُ مَا يُسِرُّونَ وَمَا يُعْلِنُونَ ﴿٧٦﴾
I nek te ne žaloste riječi njihove; Mi, doista, znamo i ono što kriju i ono što pokazuju.
Zato neka te ne žalosti govor njihov. Uistinu! Mi znamo šta kriju i šta objelodanjuju.
أَوَلَمْ يَرَ ٱلْإِنسَٰنُ أَنَّا خَلَقْنَٰهُ مِن نُّطْفَةٍۢ فَإِذَا هُوَ خَصِيمٌۭ مُّبِينٌۭ ﴿٧٧﴾
Kako čovjek ne vidi da ga Mi od kapi sjemena stvaramo, i opet je otvoreni protivnik,
Zar ne vidi čovjek da smo ga Mi stvorili od kapi sperme, pa gle! on protivnik otvoreni.
وَضَرَبَ لَنَا مَثَلًۭا وَنَسِىَ خَلْقَهُۥ ۖ قَالَ مَن يُحْىِ ٱلْعِظَٰمَ وَهِىَ رَمِيمٌۭ ﴿٧٨﴾
i Nama navodi primjer, a zaboravlja kako je stvoren, i govori: \"Ko će oživiti kosti kad budu truhle?\"
I Nama navodi primjer, a zaboravio je stvaranje svoje. Govori: \"Ko će oživiti kosti - a one budu truhle?\"
قُلْ يُحْيِيهَا ٱلَّذِىٓ أَنشَأَهَآ أَوَّلَ مَرَّةٍۢ ۖ وَهُوَ بِكُلِّ خَلْقٍ عَلِيمٌ ﴿٧٩﴾
Reci: \"Oživiće ih Onaj koji ih je prvi put stvorio; On dobro zna sve što je stvorio,
Reci: \"Oživiće ih ko ih je sazdao prvi put, a On je o svakom stvaranju Znalac,
ٱلَّذِى جَعَلَ لَكُم مِّنَ ٱلشَّجَرِ ٱلْأَخْضَرِ نَارًۭا فَإِذَآ أَنتُم مِّنْهُ تُوقِدُونَ ﴿٨٠﴾
Onaj koji vam iz zelenog drveća vatru stvara i vi njome potpaljujete.\"
Koji vam je iz drveta zelenog načinio vatru, pa gle! vi od nje pripaljujete.\"
أَوَلَيْسَ ٱلَّذِى خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلْأَرْضَ بِقَٰدِرٍ عَلَىٰٓ أَن يَخْلُقَ مِثْلَهُم ۚ بَلَىٰ وَهُوَ ٱلْخَلَّٰقُ ٱلْعَلِيمُ ﴿٨١﴾
Zar Onaj koji je stvorio nebesa i Zemlju nije kadar stvoriti njima slične? Jeste, On sve stvara i On je Sveznajući;
Zar nije Onaj koji je stvorio nebesa i Zemlju kadar da stvori slične njima? Svakako!, a On je Tvorac, Znalac!
إِنَّمَآ أَمْرُهُۥٓ إِذَآ أَرَادَ شَيْـًٔا أَن يَقُولَ لَهُۥ كُن فَيَكُونُ ﴿٨٢﴾
kada nešto hoće, On samo za to rekne: \"Budi!\" – i ono bude.
Zaista, komanda Njegova kad nešto želi, jest da mu rekne: \"Budi!\" - tad biva.
فَسُبْحَٰنَ ٱلَّذِى بِيَدِهِۦ مَلَكُوتُ كُلِّ شَىْءٍۢ وَإِلَيْهِ تُرْجَعُونَ ﴿٨٣﴾
Pa neka je hvaljen Onaj u čijoj je ruci vlast nad svim, Njemu ćete se vratiti!
Pa slavljen neka je Onaj u ruci čijoj je vlast svake stvari, a Njemu se vraćate!