Surah Taha [Taha] in Bosnian

Ta. Ha.

Nismo ti objavili Kur'an da se mučiš,

Nego (kao) Opomenu za onog ko se boji (Allaha).

Objava je od Onog ko je stvorio Zemlju i nebesa visoka -

Milostivog, na Aršu opstojećeg.

Njegovo je šta je u nebesima i šta je na Zemlji, i šta je između njih dvoje, i šta je ispod tla.

A ako si glasan u govoru, pa uistinu, On zna tajnu i skrivenije.

Allah! Samo je On Bog! Njegova imena su najljepša!

A da li ti je stigao hadis o Musau?

Kad ugleda vatru pa reče porodici svojoj: \"Sačekajte! Uistinu, ja sam opazio vatru; možda ću vam od nje donijeti glavnju, ili ću kod vatre naći uputu.\"

Pa pošto joj stiže, bi pozvan: \"O Musa!

Uistinu! Ja, Ja sam Gospodar tvoj! Zato izuj obuću svoju. Uistinu si ti u svetoj dolini Tuwa,

I Ja sam te odabrao, zato slušaj šta ti se objavljuje.

Uistinu! Ja, Ja sam Allah! Nema boga osim Mene! Zato Mene obožavaj i obavljaj salat, da Me se sjetiš.

Uistinu, Čas je dolazeći, skori je, tajim ga da bi se platilo svakoj duši ono zašto se trudila.

Zato neka te nikako od njega ne odvrati onaj ko u njega ne vjeruje i slijedi strast svoju, pa da stradaš.

A šta je to u desnici tvojoj, o Musa?\"

Reče: \"Ovo je moj štap, oslanjam se na njega i mlatim (lišće) njime ovcama svojim, a imam ja u njemu (i) druge svrhe.\"

(Allah) reče: \"Baci ga, o Musa!\"

Pa ga baci, tad gle: on zmija, gmiže.

Reče: \"Uzmi je i ne boj se. Povratićemo je njenom prvom stanju;

I stavi ruku svoju pod pazuho svoje, izaći će bijela, bez nedostatka - znak drugi,

Da bismo ti pokazali od znakova Naših, veći.

Idi faraonu! Uistinu, on je prevršio.\"

(Musa) reče: \"Gospodaru moj! Proširi mi grudi moje,

I olakšaj mi stvar moju,

I razveži čvor jezika mog,

(Da) razumiju govor moj,

I učini mi wezirom iz porodice moje,

Haruna, brata mog;

Pojačaj njime snagu moju,

I pridruži ga u stvari mojoj,

Da slavimo Tebe mnogo,

I spominjemo Te mnogo.

Uistinu! Ti si Onaj koji nas vidi.\"

(Allah) reče: \"Već ti je dato potraživanje tvoje, o Musa\",

I doista smo te darovali drugi put,

Kad smo objavili majci tvojoj šta je objavljeno:

\"Ubaci ga u tabut i baci ga u rijeku, pa će ga izbaciti rijeka na obalu, uzeće ga neprijatelj Moj i neprijatelj njegov.\" I bacio sam na te ljubav od Sebe, i da budeš odgajan pod okom Mojim.

Kad ode sestra tvoja, pa reče: \"Hoćete li da vam ukažem na onog ko će ga odgajati?\" Tad smo te vratili majci tvojoj da ohladi oko svoje i ne tuguje. I ubio si dušu, pa smo te oslobodili brige, i iskušavali te kušnjom; pa si boravio godinama među stanovnicima Medjena, zatim si došao po odredbi, o Musa.

I odabrao sam te Sebi:

\"Idi ti i brat tvoj sa znakovima Mojim, i ne popuštajte u Mom spominjanju.

Idite faraonu. Uistinu, on je prevršio,

Pa mu recite riječ blagu, da bi se on poučio ili pobojao.\"

Rekoše: \"Gospodaru naš! Uistinu! Mi se bojimo da će na nas požuriti ili da će prevršiti.\"

(Allah) reče: \"Ne bojte se! Uistinu, Ja sam sa vama dvojicom, čujem i vidim.

Zato mu idite, pa recite: 'Uistinu mi smo dva poslanika Gospodara tvog, pa pošalji s nama sinove Israilove, i ne muči ih. Doista smo ti donijeli znak od Gospodara tvog, a mir nek' je nad onim ko slijedi Uputu.

Uistinu, nama je već objavljeno da će biti kazna nad onim ko porekne i odvrati se.\"

(Faraon) reče: \"Pa ko je Gospodar vaš, o Musa?\"

(Musa) reče: \"Gospodar naš je onaj koji je svakoj stvari dao stvaranje njeno, zatim uputio.\"

(Faraon) reče: \"Pa kakvo je stanje pokoljenja ranijih?\"

(Musa) reče: \"Znanje o njima je u Knjizi kod Gospodara mog. Ne griješi Gospodar moj, niti zaboravlja,

Onaj koji je za vas učinio Zemlju bešikom, i utro vam po njoj puteve, i spustio s neba vodu\" - pa smo izveli njome parove bilja različitog.

Jedite i napasajte stoku svoju. Uistinu, u tome su znaci za posjednike razuma.

Od nje smo vas stvorili i u nju vas vraćamo, i iz nje ćemo vas izvesti drugi put.

I doista smo mu pokazali znakove Naše, svakog od njih, pa je porekao i odbio.

(Faraon) reče: \"Jesi li nam došao da nas izvedeš iz zemlje naše sa sihrom svojim, o Musa?

Pa sigurno ćemo ti donijeti sihr sličan tome; zato utvrdi između nas i tebe rok, nećemo ga prekršiti mi niti ti, na mjestu odgovarajućem.\"

(Musa) reče: \"Termin vaš je dan ukrašavanja, i nek se saberu ljudi jutrom.\"

Tad se faraon okrenu, pa skova svoj plan, zatim dođe.

Musa im reče: \"Teško vama! Ne izmišljajte protiv Allaha laž, pa da vas kaznom iskorijeni. A doista neće uspjeti ko izmišlja.\"

Zatim su se prepirali o stvari svojoj međusobno i krili sašaptavanje.

Rekoše: \"Uistinu, ova dvojica su dva čarobnjaka, žele da vas izvedu iz zemlje vaše sihrom svojim, i unište tarikat vaš najprimjerniji.

Zato skujte plan vaš, zatim dođite u saffu. Pa doista će danas uspjeti ko nadvlada.\"

Rekoše: \"O Musa! Ili da baciš, ili da budemo prvi koji baca?\"

Reče: \"Naprotiv, bacite!\" Tad gle: konopi njihovi i štapovi njihovi mu se učiniše od sihra njihovog, da oni gmižu.

Tad Musa osjeti u svojoj duši strah.

Rekosmo: \"Ne boj se! Uistinu ti, ti ćeš biti viši.

I baci to šta je u desnici tvojoj! Progutaće ono šta su napravili. Uistinu, napravili su lukavstvo čarobnjaka, a čarobnjak neće uspjeti ma gdje došao.\"

Tad se čarobnjaci baciše na sedždu. Rekoše: \"Vjerujemo u Gospodara Harunovog i Musaovog.\"

(Faraon) reče: \"Povjerovaste li mu prije nego vam dopustih? Uistinu, on je velikan vaš koji vas je naučio sihru. Zato ću sigurno odsjeći ruke vaše i noge vaše unakrst, i sigurno ću vas raspeti na stabla palmi. A sigurno ćete saznati koji je od nas žešće kazne i trajnije.\"

Rekoše: \"Nećemo te odabrati nad onim šta nam je došlo od jasnih dokaza, i Onim ko nas je stvorio, zato sudi šta ćeš ti presuditi. Samo sudiš ovaj život Dunjaa.

Uistinu, mi vjerujemo u Gospodara našeg, da nam oprosti greške naše i ono na šta si nas prisilio od sihra. A Allah je Najbolji i Najtrajniji.\"

Uistinu, onaj ko dođe Gospodaru svom kao krivac, pa uistinu, imaće on Džehennem. Neće umrijeti u njemu, niti živjeti.

A ko Mu dođe (kao) vjernik, već radio dobra djela, pa ti takvi će imati stepene visoke;

Bašče Adna ispod kojih teku rijeke, biće vječno u njima; a to je plaća onog ko se očisti.

I doista smo objavili Musau: \"Kreni sa robovima Mojim noću, pa udari za njih put suh u moru, ne bojeći se sustizanja, niti se strašeći.\"

Tad ih je slijedio faraon sa vojskama svojim, pa ih je od mora prekrilo ono što ih je prekrilo.

I zaveo je faraon narod svoj, a nije uputio.

O sinovi Israilovi! Doista smo vas izbavili od vašeg neprijatelja, i sklopili ugovor s vama (na) obronku Tura desnom i spustili na vas mennu i prepelice.

Jedite od dobrih stvari kojima smo vas opskrbili, i ne pretjerujte u tome pa da na vas padne srdžba Moja. A onaj na koga se spusti srdžba Moja, pa doista je propao.

I uistinu, Ja sam Oprosnik onom ko se pokaje i uzvjeruje i radi dobro, zatim se uputi.

\"A šta te je požurilo od naroda tvog, o Musa?\"

Reče: \"Oni su ti koji su mi na tragu, a požurio sam Tebi Gospodaru moj, da budeš zadovoljan.\"

Reče: \"Pa uistinu, Mi smo već iskušavali narod tvoj poslije tebe i zaveo ih je Samirijja.\"

Tad se vrati Musa narodu svom srdit, tužan. Reče: \"O narode moj! Zar vam nije dao Gospodar vaš obećanje lijepo? Pa zar vam se odužilo vrijeme, ili želite da vas snađe srdžba Gospodara vašeg, pa ste mi prekršili obećanje?\"

Rekoše: \"Nismo ti prekršili obećanje svojom voljom, nego smo mi bili natovareni teretima nakita narodnog, pa smo ih ubacili, te je isto tako bacio Samirijja.

Pa im je izvadio tele - tijelo, imalo je ono (mogućnost) mukanja, te rekoše: \"Ovo je bog vaš i bog Musaov - ta zaboravio je.\"

Pa zar ne vide da im ne uzvraća govor, i ne vlada im štetom niti korišću?

A doista im je rekao Harun još prije: \"O narode moj! Njime ste samo iskušani. A uistinu, Gospodar vaš je Milostivi, zato me slijedite i poslušajte naredbu moju.\"

Rekoše: \"Nećemo njemu prestati biti odani dok nam se Musa ne vrati.\"

Reče: \"O Harune! Šta te je zadržalo kad si ih vidio (da) lutaju,

Da me ne slijediš? Pa zar si se suprotstavio naredbi mojoj?\"

Reče: \"O sine majke moje! Ne grabi me za moju bradu, niti moju glavu! Uistinu, ja sam se bojao da ne kažeš: 'Razjedinio si sinove Israilove i nisi čekao moju riječ.\"

Reče: \"Pa šta je stvar tvoja, o Samirijja?\"

Reče: \"Opazio sam ono šta nisu spazili, pa sam zgrabio šaku (prašine) iz traga izaslanika, te je odbacio; a tako me je navela moja duša.\"

Reče: \"Onda idi! Pa uistinu, za tebe je da u životu govoriš: 'Nema doticanja.' I uistinu, ti imaš termin, neće ti biti iznevjeren. I gledaj ka bogu svom, onom kojem si stalno privržen: sigurno ćemo ga spaliti, zatim ćemo ga sigurno potpuno u more raspršiti.

Vaš Bog je jedino Allah koji - nema boga osim Njega - obuhvata svaku stvar znanjem.\"

Tako tebi kazasmo neke vijesti, ono što je već prethodilo, a doista smo ti dali od Nas Opomenu.

Ko se od nje odvrati, pa uistinu će on na Dan kijameta nositi teret.

Vječno će biti u njemu. A zlo je opterećenje za njih na Dan kijameta,

Dan kad se puhne u sur, i saberemo prestupnike Tog dana modre,

Tiho će međusobno govoriti: \"Ostali ste samo deset (dana).\"

Mi smo Najbolji znalac onog šta će govoriti, kad rekne tarikatom najprimjerniji njihov: \"Ostali ste samo dan.\"

I pitaju te o planinama, pa reci: \"Smrvit će ih Gospodar moj u prašinu drobljenjem,

Te ih ostaviti ravnicom, pustopoljinom,

Nećeš vidjeti na njoj iskrivljenost, niti neravninu.\"

Tog dana slijedit će pozivača, neće biti njegovog skretanja i stišaće se glasovi Milostivom, pa nećeš čuti, izuzev šapat.

Tog dana neće koristiti posredovanje, izuzev kome dozvoli Milostivi, i zadovolji (Ga) njegova riječ.

Zna šta je ispred njih i šta je iza njih, a ne obuhvataju to znanjem.

I poniziće se lica Živom, Samoopstojećem. A doista neće uspjeti ko je nosio (teret) zulma.

A ko je radio dobra djela, i on bio vjernik, pa neće se bojati zulma, niti zakidanja.

I tako smo ga objavili (kao) Kur'an na arapskom, i izložili u njemu neke prijetnje, da bi se oni pobojali, ili da im pobudi opomenu.

Pa uzvišen neka je Allah, Vladar istinski! I ne žuri s Kur'anom prije no što ti se okonča objavljivanje njegovo, i reci: \"Gospodaru moj, uvećaj mi znanje!\"

I doista smo obavezali Adema ranije, pa je zaboravio i nismo našli u njega odlučnosti.

I kad rekosmo melecima: \"Padnite na sedždu Ademu\", tad učiniše sedždu, izuzev Iblisa; odbio je.

Tad rekosmo: \"O Ademe! Uistinu je ovo neprijatelj tebi i ženi tvojoj. Zato neka vas nikako ne izvede iz Dženneta, pa da se mučiš.

Uistinu, za tebe je da nećeš gladniti u njemu, niti ogoliti,

I da ti u njemu nećeš ožedniti, niti suncu izložen biti.\"

Tad mu došapnu šejtan. Reče: \"O Ademe! Hoćeš li da ti ukažem na drvo besmrtnosti i carstvo koje neće nestati?\"

Pa njih dvoje pojedoše od njega, te im se ukazaše sew'ati njihovi, i počeše po sebi krpiti (šiti) nešto lišća džennetskog. I nije poslušao Adem Gospodara svog, pa je skrenuo.

Zatim ga je odabrao Gospodar njegov, pa mu oprostio i uputio.

(Allah) reče: \"Siđite iz njega oboje - svi! Vi ste jedno drugom neprijatelj.\" Pa ako vam dođe od Mene Uputa, pa ko bude slijedio Uputu Moju, tad neće zalutati, niti se unesrećiti.

A ko se okrene od Moje Opomene, pa uistinu će on imati život tjeskoban, a sakupićemo ga na Dan kijameta slijepog.

Reći će: \"Gospodaru moj! Zašto si me sakupio slijepog, a već sam bio onaj koji vidi?\"

(Allah) će reći: \"Tako. Dolazili su ti znakovi Naši, pa si ih zaboravio, i isto tako ćeš Danas biti zaboravljen!\"

A tako ćemo platiti onoga ko pretjera i ne bude vjerovao u ajete Gospodara svog; a sigurno je kazna Ahireta žešća i trajnija.

Pa zar ih ne upućuje (to) koliko smo prije njih uništili naraštaja - hodaju po naseljima njihovim? Uistinu, u tome su znaci za posjednike razuma.

A da nije Riječi prethodne od Gospodara tvog i roka određenog, sigurno bi bila nužna (kazna).

Zato se strpi nad onim šta govore i slavi sa hvalom Gospodara svog prije izlaska Sunca i prije zalaska njegovog, i neko vrijeme noći - pa slavi (Ga) i krajevima dana, da bi ti bio zadovoljan.

I nikako ne upravljaj oči svoje prema onom šta smo dali da uživaju parovi od njih - sjaju života Dunjaa - da bismo ih time iskušali. A opskrba Gospodara tvoga je bolja i trajnija.

I naređuj porodici svojoj salat, i istraj na tome. Ne pitamo te za opskrbu: Mi te opskrbljujemo; a ishod je za bogobojaznost.

I govore: \"Zašto nam ne donese znak od Gospodara svog?\" Zar im nije došao dokaz onoga šta je u listovima pređašnjim?

A da smo ih Mi uništili kaznom prije njega, sigurno bi rekli: \"Gospodaru naš! Zašto nam nisi poslao poslanika, pa da slijedimo ajete Tvoje, prije no što smo poniženi i osramoćeni?\"