English
Chinese
Spanish
Portuguese
Russian
Japanese
French
German
Italian
Hindi
Korean
Indonesian
Bengali
Albanian
Bosnian
Dutch
Malayalam
RomanianSettings
Surah The winnowing winds [Adh-Dhariyat] in Serbian
وَٱلذَّٰرِيَٰتِ ذَرْوًۭا ﴿1﴾
Тако ми оних који уздижу прашину,
فَٱلْحَٰمِلَٰتِ وِقْرًۭا ﴿2﴾
и оних који носе терет,
فَٱلْجَٰرِيَٰتِ يُسْرًۭا ﴿3﴾
и оних којих лако плове,
فَٱلْمُقَسِّمَٰتِ أَمْرًا ﴿4﴾
и оних који спроводе наредбе,
إِنَّمَا تُوعَدُونَ لَصَادِقٌۭ ﴿5﴾
истина је, заиста, оно чиме вам се прети.
وَإِنَّ ٱلدِّينَ لَوَٰقِعٌۭ ﴿6﴾
Полагање рачуна сигурно ће да се деси.
وَٱلسَّمَآءِ ذَاتِ ٱلْحُبُكِ ﴿7﴾
Тако Ми неба пуног звезданих путева.
إِنَّكُمْ لَفِى قَوْلٍۢ مُّخْتَلِفٍۢ ﴿8﴾
Ви говорите противречно.
يُؤْفَكُ عَنْهُ مَنْ أُفِكَ ﴿9﴾
Oд Кур'ана се одвраћа онај за ког се знало да ће се одвратити.
قُتِلَ ٱلْخَرَّٰصُونَ ﴿10﴾
Нека проклети буду лажови,
ٱلَّذِينَ هُمْ فِى غَمْرَةٍۢ سَاهُونَ ﴿11﴾
који су, утонули у неверовање, равнодушни.
يَسْـَٔلُونَ أَيَّانَ يَوْمُ ٱلدِّينِ ﴿12﴾
Они питају: „Када ће Судњи дан!?“
يَوْمَ هُمْ عَلَى ٱلنَّارِ يُفْتَنُونَ ﴿13﴾
Биће оног дана када у Ватри буду пржени.
ذُوقُوا۟ فِتْنَتَكُمْ هَٰذَا ٱلَّذِى كُنتُم بِهِۦ تَسْتَعْجِلُونَ ﴿14﴾
“Искусите казну своју – то је оно што сте пожуривали!”
إِنَّ ٱلْمُتَّقِينَ فِى جَنَّٰتٍۢ وَعُيُونٍ ﴿15﴾
А богобојазни ће, заиста, да бораве у рајским баштама, међу изворима.
ءَاخِذِينَ مَآ ءَاتَىٰهُمْ رَبُّهُمْ ۚ إِنَّهُمْ كَانُوا۟ قَبْلَ ذَٰلِكَ مُحْسِنِينَ ﴿16﴾
Примаће оно што им њихов Господар буде даровао; они су пре тога добра дела чинили,
كَانُوا۟ قَلِيلًۭا مِّنَ ٱلَّيْلِ مَا يَهْجَعُونَ ﴿17﴾
ноћу само мало спавали,
وَبِٱلْأَسْحَارِ هُمْ يَسْتَغْفِرُونَ ﴿18﴾
и у праскозорје молили опрост од греха,
وَفِىٓ أَمْوَٰلِهِمْ حَقٌّۭ لِّلسَّآئِلِ وَٱلْمَحْرُومِ ﴿19﴾
а у њиховим иметцима био је удео и за онога који проси и за онога који је ускраћен, а не проси.
وَفِى ٱلْأَرْضِ ءَايَٰتٌۭ لِّلْمُوقِنِينَ ﴿20﴾
На Земљи су докази за оне који чврсто верују,
وَفِىٓ أَنفُسِكُمْ ۚ أَفَلَا تُبْصِرُونَ ﴿21﴾
а и у вама самима - зар не видите?
وَفِى ٱلسَّمَآءِ رِزْقُكُمْ وَمَا تُوعَدُونَ ﴿22﴾
А на небу је ваша опскрба и оно што вам се обећава
فَوَرَبِّ ٱلسَّمَآءِ وَٱلْأَرْضِ إِنَّهُۥ لَحَقٌّۭ مِّثْلَ مَآ أَنَّكُمْ تَنطِقُونَ ﴿23﴾
и, тако Ми Господара неба и Земље, то је истина, као што је истина да говорите!
هَلْ أَتَىٰكَ حَدِيثُ ضَيْفِ إِبْرَٰهِيمَ ٱلْمُكْرَمِينَ ﴿24﴾
Да ли је дошла до тебе вест о уваженим Аврамовим гостима?
إِذْ دَخَلُوا۟ عَلَيْهِ فَقَالُوا۟ سَلَٰمًۭا ۖ قَالَ سَلَٰمٌۭ قَوْمٌۭ مُّنكَرُونَ ﴿25﴾
Кад му они дођоше и рекоше: „Мир вама!“ И он рече: „Мир вама, људи незнани.“
فَرَاغَ إِلَىٰٓ أَهْلِهِۦ فَجَآءَ بِعِجْلٍۢ سَمِينٍۢ ﴿26﴾
И он неприметно оде својим укућанима и донесе дебело теле.
فَقَرَّبَهُۥٓ إِلَيْهِمْ قَالَ أَلَا تَأْكُلُونَ ﴿27﴾
И примаче им га: „Зар нећете да једете?“ Упита
فَأَوْجَسَ مِنْهُمْ خِيفَةًۭ ۖ قَالُوا۟ لَا تَخَفْ ۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَٰمٍ عَلِيمٍۢ ﴿28﴾
и осети од њих у себи страх. „Не бој се!“ Рекоше и обрадоваше га дечаком који ће учен да буде.
فَأَقْبَلَتِ ٱمْرَأَتُهُۥ فِى صَرَّةٍۢ فَصَكَّتْ وَجْهَهَا وَقَالَتْ عَجُوزٌ عَقِيمٌۭ ﴿29﴾
И појави се жена његова узвикујући и по лицу се удари од чуда, рекавши: “Зар ја, стара, нероткиња!?”
قَالُوا۟ كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِ ۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلْحَكِيمُ ٱلْعَلِيمُ ﴿30﴾
“Тако је одредио твој Господар“, рекоше они, „Он је Мудри и Свезнајући.“
۞ قَالَ فَمَا خَطْبُكُمْ أَيُّهَا ٱلْمُرْسَلُونَ ﴿31﴾
„А шта ви хоћете, о изасланици?“ Упита Аврам.
قَالُوٓا۟ إِنَّآ أُرْسِلْنَآ إِلَىٰ قَوْمٍۢ مُّجْرِمِينَ ﴿32﴾
„Послати смо грешном народу“, рекоше,
لِنُرْسِلَ عَلَيْهِمْ حِجَارَةًۭ مِّن طِينٍۢ ﴿33﴾
„да сручимо на њих грумење од глине,
مُّسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَ لِلْمُسْرِفِينَ ﴿34﴾
обележено код твога Господара за оне који су прешли сваку меру у разврату.“
فَأَخْرَجْنَا مَن كَانَ فِيهَا مِنَ ٱلْمُؤْمِنِينَ ﴿35﴾
Ми из њега изведосмо вернике,
فَمَا وَجَدْنَا فِيهَا غَيْرَ بَيْتٍۢ مِّنَ ٱلْمُسْلِمِينَ ﴿36﴾
а у њему нађосмо само једну муслиманску кућу,
وَتَرَكْنَا فِيهَآ ءَايَةًۭ لِّلَّذِينَ يَخَافُونَ ٱلْعَذَابَ ٱلْأَلِيمَ ﴿37﴾
и у њему, за све оне који се боје болне патње, остависмо знак.
وَفِى مُوسَىٰٓ إِذْ أَرْسَلْنَٰهُ إِلَىٰ فِرْعَوْنَ بِسُلْطَٰنٍۢ مُّبِينٍۢ ﴿38﴾
И у Мојсију, такође - када га посласмо фараону са очигледним доказом,
فَتَوَلَّىٰ بِرُكْنِهِۦ وَقَالَ سَٰحِرٌ أَوْ مَجْنُونٌۭ ﴿39﴾
а он, охолећи се, окрену се на страну и рече: „Чаробњак је или луд.“
فَأَخَذْنَٰهُ وَجُنُودَهُۥ فَنَبَذْنَٰهُمْ فِى ٱلْيَمِّ وَهُوَ مُلِيمٌۭ ﴿40﴾
И Ми смо ухватили и њега и његове војске, и бацили их у море, јер је био заслужио казну.
وَفِى عَادٍ إِذْ أَرْسَلْنَا عَلَيْهِمُ ٱلرِّيحَ ٱلْعَقِيمَ ﴿41﴾
И у Аду - кад на њих ветар посласмо у коме није било никаквог добра;
مَا تَذَرُ مِن شَىْءٍ أَتَتْ عَلَيْهِ إِلَّا جَعَلَتْهُ كَٱلرَّمِيمِ ﴿42﴾
Поред чега год је прошао, ништа није поштедео, све је претворио у трулеж.
وَفِى ثَمُودَ إِذْ قِيلَ لَهُمْ تَمَتَّعُوا۟ حَتَّىٰ حِينٍۢ ﴿43﴾
И у Семуду - кад им би речено: „Уживајте још неко време!“
فَعَتَوْا۟ عَنْ أَمْرِ رَبِّهِمْ فَأَخَذَتْهُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ وَهُمْ يَنظُرُونَ ﴿44﴾
Они су се оглушили о наређење свога Господара, па их уништи страшан глас на њихове очи,
فَمَا ٱسْتَطَٰعُوا۟ مِن قِيَامٍۢ وَمَا كَانُوا۟ مُنتَصِرِينَ ﴿45﴾
и не могаше ни да се дигну ни одбране од казне.
وَقَوْمَ نُوحٍۢ مِّن قَبْلُ ۖ إِنَّهُمْ كَانُوا۟ قَوْمًۭا فَٰسِقِينَ ﴿46﴾
И уништили смо пре Нојев народ: то је, заиста, био грешни народ.
وَٱلسَّمَآءَ بَنَيْنَٰهَا بِأَيْي۟دٍۢ وَإِنَّا لَمُوسِعُونَ ﴿47﴾
Ми смо небо снагом изградили, и Ми га, уистину, проширујемо.
وَٱلْأَرْضَ فَرَشْنَٰهَا فَنِعْمَ ٱلْمَٰهِدُونَ ﴿48﴾
И Земљу смо прострли - и дивно смо је прострли!
وَمِن كُلِّ شَىْءٍ خَلَقْنَا زَوْجَيْنِ لَعَلَّكُمْ تَذَكَّرُونَ ﴿49﴾
И од свега стварамо по пар да бисте ви размислили.
فَفِرُّوٓا۟ إِلَى ٱللَّهِ ۖ إِنِّى لَكُم مِّنْهُ نَذِيرٌۭ مُّبِينٌۭ ﴿50﴾
„Зато пожурите Аллаху, ја сам вам Његов јасни опомињач!
وَلَا تَجْعَلُوا۟ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ ۖ إِنِّى لَكُم مِّنْهُ نَذِيرٌۭ مُّبِينٌۭ ﴿51﴾
И поред Аллаха не узимајте другога бога! Ја сам вам Његов јасни опомињач!
كَذَٰلِكَ مَآ أَتَى ٱلَّذِينَ مِن قَبْلِهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا قَالُوا۟ سَاحِرٌ أَوْ مَجْنُونٌ ﴿52﴾
И тако је било: ни онима пре ових није дошао ниједан посланик, а да нису рекли: „Чаробњак!“ Или: „Лудак!“
أَتَوَاصَوْا۟ بِهِۦ ۚ بَلْ هُمْ قَوْمٌۭ طَاغُونَ ﴿53﴾
Јесу ли то они једни другима опоручили? Нису, него су они људи који су били превршили сваку меру у злу.
فَتَوَلَّ عَنْهُمْ فَمَآ أَنتَ بِمَلُومٍۢ ﴿54﴾
Па, ти се окрени од њих, нећеш да будеш прекорен!
وَذَكِّرْ فَإِنَّ ٱلذِّكْرَىٰ تَنفَعُ ٱلْمُؤْمِنِينَ ﴿55﴾
И опомињи! Заиста, опомена верницима користи!
وَمَا خَلَقْتُ ٱلْجِنَّ وَٱلْإِنسَ إِلَّا لِيَعْبُدُونِ ﴿56﴾
Духове и људе сам створио само зато да Ме обожавају!
مَآ أُرِيدُ مِنْهُم مِّن رِّزْقٍۢ وَمَآ أُرِيدُ أَن يُطْعِمُونِ ﴿57﴾
Ја не тражим од њих опскрбу нити желим да ме хране,
إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلرَّزَّاقُ ذُو ٱلْقُوَّةِ ٱلْمَتِينُ ﴿58﴾
Опскрбитељ је једино Аллах, Снажни и Силни!
فَإِنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُوا۟ ذَنُوبًۭا مِّثْلَ ذَنُوبِ أَصْحَٰبِهِمْ فَلَا يَسْتَعْجِلُونِ ﴿59﴾
А оне који су чинили неправду стићи ће казна као што је стигла и оне који су били као они, па нека Ме не пожурују;
فَوَيْلٌۭ لِّلَّذِينَ كَفَرُوا۟ مِن يَوْمِهِمُ ٱلَّذِى يُوعَدُونَ ﴿60﴾
а, тешко неверницима на Дан којим им се прети!